Nove znanstvene studije pokazuju da je famozni menadžerski stres samo mit i da je stresnije biti domaćica nego menadžer, prenosi B 92. Studije pokazuju da je mit stvoren na temelju pogrešnih istraživanja iz 50-ih godina prošlog stoljeća kada eksperimenti nisu provođeni na menadžerima, nego na pokusnim majmunima.

U jednom takvom eksperimentu neurolog Joseph Bradyi tretirao je dvije grupe majmuna elektrošokovima svakih 20 sekundi, šest sati dnevno. Druga grupa je nastala tako što su majmuni iz prve “unaprijeđeni” jer su brzo naučili pritiskati polugu, odnosno počeli su svakodnevno donositi “promišljene” odluke. Ti “rukovodeći” majmuni su međutim ubrzo zatim počeli umirati od čireva na želucu. I to je bilo dovoljno da znanstvenici “shvate” da uz odgovornost i rukovođenje ide i stres koji nosi opasnost od ozbiljnih zdravstvenih problema.

Nakon toga je napravljeno mnoštvo studija o povezanosti stresa, zdravstvenih problema i moći koje su pokazale da ova teorija o menadžerskom stresu nije točna.Proučavanjem afričkih babuna došlo se do zaključka da ovi majmuni luče više hormona stresa što su niže na društvenoj ljestvici . S druge strane, visokorangirani alfa mužjaci koji se mogu pariti s bilo kojom ženkom koju požele  i koji  svoju agresiju mogu ispoljavati na svakom mužjaku koji je ispod njih, ispostavilo se, mnogo su bezbrižniji.

Nedavna studija Garyja Shermana sprovedena je na zaposlenima koji rade puno radno vrijeme te vojnicima koji su bili na usavršavanju za rukovodeće poslove, pokazala je da su lideri mnogo manje bili izloženi stresu nego ostali sudionici studije, i to u obje grupe ljudi, i među zaposlenima i među vojnicima.

Ovi rezultati poklapaju se s masovnom studijom koja se već 50 godina sprovodi na zaposlenima u državnoj upravi u Velikoj Britaniji pomoću koje je znanstvenik Michael Marmot dokazao da svako nazadovanje na poslovnoj i društvenoj ljestvici nosi sa sobom opasnost od pojave zdravstvenih problema, pa i smrti. Ispostavilo se da kada se rukovodioci žale na stres, oni obično ne misle na lučenje hormona stresa, već na veći obim posla i na prekovremeni rad. No, oni u većini slučajeva mogu odbiti rad na stvarima koje im izazivaju stres i imaju više kontrole nad svojim životom, jer sami o njemu donose odluke.

Ispostavilo se da je prvotni eksperiment s majmunima bio zasnovan na jednoj fatalnoj grešci – majmuni koji su brzo naučili izbjegavati elektrošokove učinili su to jer su im šokovi više smetali nego drugima. Drugim riječima, njima su elektrošokovi mnogo brže narušavali zdravlje, a oni su panično pokušavali riješiti problem i time stvarali sebi samo još veći stres.