Dobro jutro,dragi
dobro jutro, dragi,
ti što si mi pisao pjesme
na koljenu noći,
razložen, urezan u zemlji
mišlju ti svojom mrsim kosu
trenutkom nošena –
dolazim
prilazim
tebi nepoznatom
a znanom
metamorfu mojih maštanja
preludija misli
fantazija
uvertira
dođi mi
nježan kao vila
snen
mirisan ko bagrem
šutljiv mi dodirni vrat
kao svilen šal
pusti
da oćutim noć
koju nosiš
dođi
budi opet moj
stranac
Dalija Valjak
Završiću pjesmu svoju,ako ti je tako volja.
Ako srce tvoje ispunjuju nemirom,ukloniću oči svoje sa tvoga lica.
Ako te na putu prestravljujem,skrenuću i udariću drugim putem.
Ako te zbunjujem dok pleteš cvjetne vjence,izbjegavaću tvoj usamljeni vrt.
Ako je voda ćudljiva i divlja,neću potjerati svoj čamac pored obale tvoje.
Rabindranat Tagore
sanjao sam noćas ružne snove
Lipa si, lipa
Dodji u ponoc – prodji niz skaline
Ako se nisi drugom obecala
Za tobom nocas placu mandoline
Najljepsa ruzo ikad procvitala.
Dodji u ponoc – prodji kraj djardina
Tu di je mladost uvik jubovala
Ubrat cu tebi cvitak ruzmarina
Tu di je mater ocu viru dala.
Lipa li si lipa
Andjeli ti slice
Lipa li si, lipa
Usne tvoje lice.
Jubim me, jubi
I kad zora svice
Sa neba pada
Po nama cvice
Sa neba pada
Po nama cvice.
Dodji u ponoc – prodji kraj fontane
Da misec vidi tvoje lipe oci
A ti mu reci da ih cuva za me
I da ces nocas meni vilo doci.
Laku noć ljubavi
U neko doba kada zaspu svi
ja svoje pjesme crtam, vilenim
i neka nitko se ne naljuti
u svakoj od njih, imas barem stih
Ljubav je rulet, cista lutrija
stalno se igra a rijetko dobiva
a onaj Amor, mali debeli
gadja u srce, kada pozeli
Laku noc ljubavi
spomeni me u molitvi
kao sto tvoje ime ja
spominjem u svim
mojim pjesmama
laku noc ljubavi
zaplovi snom i ne brini
dobar mornar bicu ja
nas dom je ladja sigurna
Topi se nocna santa vremena
budi se pjevac, ptica Petrova
a u daljini zivot magli se
plasi i mami nase brodove
Sve manje snage ima u meni
razlog za stih tesko nalazim
na kraju, sve te rijeci velike
ne vrijede kao jedno volim te
Laku noc ljubavi
spomeni me u molitvi
kao sto tvoje ime ja
spominjem u svim
mojim pjesmama
laku noc ljubavi
moram ti tajnu otkriti
i kad te nisam poznao
tebi sam pjesme pisao
M.Skoro
Ako znaš bilo što
Ne znam što da radim sa sobom,
Na šta misli da bacim,
Eto stvaram polako pjesmu o tebi.
Gledam tvoje tijelo,
Ludujem za njim,
I ponavljam u sebi samo jedno:
Poljubi me.
Pa mi prste u kosu uvuci,
I zagrli me,
Poljubi me,
Pa se privi tik uz mene i zapjevaj,
Ako znaš bilo što…
Želim da se stisnem uz tebe,
Da te milujem,
Da ti šapućem na uho bisere,
Da pričam o slobodi,
Da se glupiram,
Da ti kažem, oh ti ludo jedina.
Poljubi me,
Pa mi prste u kosu uvuci,
I zagrli me,
Poljubi me,
Pa se privi tik uz mene i zapjevaj,
Ako znaš bilo što…
Prije sna
Dah Ti lebdi iznad usne.
Preko obraza Ti klizne
sve do tvoje kose guste.
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom tjemena
i kad pokupi Tvoj miris
odleprša tad u mrak…
To sam ja
To Te moje ruke grle iz daljine
Prije sna
ja Ti dođem tek onako
da Te dirnem.
I prevarim
sam sebe
da sam tu, kraj Tebe
da Ti gledam oči
sklopljene
za Nas…
za Karlu i Mateu
HCERE SVET
Ljubice pod okno dragi
pride marsiktéro noc,
z deklico se pogovarjat,
dokler se napoci zor.
To je zvedel óca stari,
stari óca, sivi moz,
kregal svojo lepo hcerko,
in svaril jo je rekoc:
“Ako bos pri okni stala,
kadar mimo hodil bo,
ak ponoci govorila,
ino z njim vasvála bos,
hiso bódem ti ogradil,
zidal zid bom krog in krog,
spustil bom okoli hise
Sultana, de lajal bo,
stari hisni bom ukazal,
de bo spavala s teboj.”
Hcerka je odgovorila
te besede mu, rekoc:
“Stari óca, óca ljubi,
ljubi óca, modri moz!
Lojtro bo za zid prinesel,
za peséta kruha kos,
hisna meni davno nosi
pisma s placano rokó;
ako hócte, de ne pride
vec pod okno ljubi moj,
za zenico dajte dragmu,
ljubi óca! me na dom.”
F.P.
JUDOVSKO DEKLE
Stoji morávski trg, Lesce,
vec lepih deklic v njem cvete,
med njimi judovsko dekle.
Kristjane v cerkev hodijo,
po trgi se sprehajajo,
po ljubih se ozirajo.
Rodú Abrahamóvga hci
pa dan na dan doma sedi,
le malokdej gre med ljudi.
Prisel je spet sabotni dan,
ki ne spostuje ga kristjan,
od vernih Judov praznovan.
Ker tempelj njih delec stoji,
za poldan spet doma sedi,
popoldan táko govori:
“Od séje meni slábo je,
pustite, ljubi óca! me,
de v dívnjak grem sprehajat se.
Tam lepe rozice cvetó,
vesele ticice pojó,
se plasne srnice pasó.”
Ko v grajski dívnjak je prisla,
judovska lepa deklica,
mladenca najde krsen’ga.
Za bele jo roké prijel,
na s&rgrave;ce stisnil, jo objel,
je govoriti tak zacel:
“De ljúbit’ moram vse ljudi,
tak vera moja me uci,
al ljubis me; judovska hci?”
Odtegne bele mu roké,
v oci ji stopijo solzé,
odrece mu besede té:
“Ak ravno mene ljúbit’ smes,
jaz dobro vem, ti dobro ves,
de v zakon vzeti me ne smes.”
In sla je zalostna domú,
tozíla milemu Bogú,
de ni nje vere, nje rodú.
Al veckrat je nazaj prisla;
nje vera trden jez je bila;
ljubezni nje ni ustavila.
F.P.
ma Skoro je ipak romanticniji, sorry…
Molio sam Boga za te
Prvi sam te poljubio
oko moje plavo
ime sam ti nadjenuo
i srce ti dao.
Molio sam Boga za te
i on mi te dao
da te nema, sto je sreca
nikad’ ne bi’ znao.
A kad jednom odem zlato
kad mi slome krila
znaj da si mi u zivotu
prva radost bila.
Molio sam Boga za te
i on mi te dao
da te nema, sto je sreca
nikad’ ne bi’ znao.
M.S.
Lijepo rokoch,meni poezija na svakom jeziku ima neku draž…..
mi to kažu žvrco opalim ta s mašicama
nigde nema taki čvarki ko u Našicama
Hvala
Joj, Čarugo nek si ti meni samo živ,
pa makar čvarcima stihove klepao