Računovođe su odlučile Vladi napisati upozoravajuće pismo, i to je pouzdan znak da je voda došla do grla.

Udruga Hrvatski računovođe traže da Vlada krizni porez ne uvodi u kolovozu, i to zbog velikih zahvata u prilagodbi računalnih programa i stručnoj provedbi, a potez nije lako uklopiti u predodžbu o toj profesiji. Svatko poznaje nekog računovođu i zna da su posebna vrsta profesionalaca. Vrlo su precizni i samozatajni, a disciplinirano provode sve zakonske odredbe i uklapaju sve što treba izvesti. Nepisano je pravilo da posao šutke rade, često prekovremeno te u javnosti nikad ne istupaju. No zvono na uzbunu u Hrvatskoj prejako zvoni, pa se nisu oglušili na Vladine najave uvođenja kriznog poreza bez ostavljanja razumnog roka za pripremu. Umjesto da pognu kao i uvijek glavu nad kalkulatore, računovođe su najsnažnija oporba Vladinim planovima. Znaju, kažu, kad Vlada počne pisati zakon, da će shvatiti niz problema. Kod tog bunta iskupljuje ih to što će samo oni biti zaduženi za provedbu. S obzirom na kratak rok, na njima će se iskaliti frustracije defektnog sustava. Naučeni na odgovornost prema poslodavcu i pozivanje na red od poreznika, računovođe slute opasnu zamku u koju ih guraju Porezna uprava i Ministarstvo financija. Mogu ih preko noći dovesti do otkaza zbog tuđih pogrešaka, mogu poslodavcima “zaraditi” novčane kazne pa zbog niza rizika upravo odgađaju godišnje odmore ili se hitno vraćaju na posao. Čekaju. Imaju stotine praktičnih pitanja za Vladu, a za sebe kako se spasiti. Vlada režira ad hoc propisom visokorizičnu situaciju, a zbog brzine neće se stići prilagoditi. Krajnje domete sendviča između poslodavca i poreznika računovođe ne mogu sagledati, a krizni porez iz njihove perspektive može se parafrazirati: “Tko opstane, pričat će”.