Crvena Jabuka – Ima nesto od srca do srca
http://www.youtube.com/watch?v=6a6YlPHeoU0

dan

Sve veličine ovoga svijeta ne vrijede kao jedan dobar prijatelj.

Voltaire

Evo jedna prigodna s obzirom bokčiju na burzi, za Bakicu, Karlu, Mateju, Ninnu… od ceplenog Međimurca, kakti kajkavca.
Ovo stvarno nisam dugo pročitao a tak mi nekak ležij v srčeku

Miroslav Krleža
Khevenhiller

Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo.
pak ni vezda ne bu
da nam nekak ne bu.

Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak ne bude,
kakti biti bude bilo da bi biti bilo.

Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo,
pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu.

kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!

Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi.

Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojščinu iti.

Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo,
kak je bilo, tak je i tak bude bilo.

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muž mora iti festunge graditi,

bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.

Kmet nezna zakaj tak baš mora biti
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.

Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo,
pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu,

kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu,
pri koncu pak Turčin potukel nas se bu.

A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam
il v katedrale v Zagrebu,

gde drugog spomenka na grebu mu ne bu
neg pesji brabonjek na bogečkem grebu.

…Karla,hitno jednu međimursku za bladea… [proud]

fijolicu

hvala ,blade ,drago mi je da se konačno otkril još jedan međimurec [thumbsup]..pa onda da si priuštimo…meni nekak bolje ide glazbeni izričaj [rolleyes]…imali su divnih pjesama…nažalost …našla samo ovo….

Demoni – zadnja noć

Pripremam se…

vece

neki dan je jedan moj prijatelj iz Bosne doso iz Beograda i nisam mu vjerovo kad je reko kog je vidio u autobusu i to mi je potkrepio sljedecom pricom
udje on u autobus i pogleda šofera kad za volanom tip isti ratko mladic
pita on njega oprostite jeste li vi ratko mladic
ovaj kaze da
moj prijetelj ce na to nemoguce
i tak njih dvojica ponove to 2 ,3 puta kad ce nakon toga sofer njemu a koji si ti???
moj prijatelj mu odgovori Mujo iz Srebrenice na sto mu sofer odgovori nemoguce
sad ja vas pitam kao jedine moje istinske prijatelje da li da idem dat nekome taj info pa da si i pofuk neku lovu zaradi makar meni to sve zajedno izgleda nemoguce
pofuk

U zadnje vrijeme imam koncentraciju skakavca…Ovo je za sve one koji nisu kao ja, za Bakicuuu i sve druge dame na forumu, za sve zaljubljene, za one koji će to tek postati i za one koji se još sjećaju tog feelinga i imaju strpljenja pročitati ovo.

MOJ POSAO
Podižem pogled i spazim ih kako odlaze
niz plažu. Mladić ima
nosiljku za dijete.
To mu ostavlja ruke slobodnima,
tako da u jednu može uzeti ruku svoje žene,
a drugom slobodno mahati. Svi vide
koliko su sretni, i prisni. Koliko čvrsti.
Sretniji no itko drugi, i znaju to.
To ih raduje i čini skrušenima.
Stižu do nakraj plaže i nestaju
iz vidokruga. To je to, pomišljam
i vraćam se ovoj stvari koja
upravlja mojim životom. Ali nakon nekoliko minuta

oni se vraćaju.
Jedino što je drukčije jest
da su promijenili strane.
On je njoj sada s druge strane,
uz ocean. Ona je s ove strane.
No još uvijek se drže za ruke. I zaljubljeniji
su, ako je takvo što moguće, a jest.
I sâm sam dugo bio u tome.
Njihova je šetnja skromna, petnaest minuta
niz plažu, petnaest u povratku.
Traže put
preko kamenja i golemih klada
izbačenih za divljanja mora.

Šeću tiho, polako, držeći se za ruke.
Znaju da je tamo more,
ali su toliko sretni da se na nj i ne obaziru.
Na njihovim mladim licima je ljubav. Njezina zaokruženost.
Možda i hoće potrajati zauvijek. Ako budu sretni,
i dobri, i popustljivi, i pažljivi. Ako se
nastave voljeti ne štedeći se.
Ako budu vjerni jedno drugom, to pogotovo.
Kao što će biti, svakako, kao što će biti.
Kao što znaju da će biti.
Ja se vraćam svom poslu. Moj se posao vraća meni.
Vani se diže vjetar iznad vode.
Raymond Carver