Za mi­li­jar­du eura, ko­li­ko se pro­cje­nju­je da je ceh za pro­pa­st dr­žav­nih ba­na­ka u Srbiji, mo­gao se izgraditi plino­vod Ju­žni tok kroz Sr­bi­ju ili oko 500 ki­lo­me­ta­ra no­vih autocestauto-pu­ta.

Kako piše Politika, oko mi­li­jar­du eura iz­no­si proračun srpskog Mi­ni­star­stva ra­da, za­po­šlja­va­nja i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke i, ako ni­šta dru­go, ume­sto tro­še­nja novca po­reznskih ob­ve­zni­ka na lo­še od­lu­ke u dr­žav­nim ban­ka­ma, vi­še nov­ca mo­glo se da­ti za so­ci­jal­nu po­moć, dječ­ju za­šti­tu i do­dat­ke, na­kna­du za ne­za­po­sle­nost…

Iz pro­pa­sti tri ban­ke s ve­ćin­skim dr­žav­nim ka­pi­ta­lom ista ta dr­ža­va kao da ni­šta ni­je na­u­či­la, jer je za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na se­bi pri­u­šti­la luk­suz spa­šavanja još jed­ne svo­je fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je. Ovog pu­ta Srp­ske ban­ke. Ra­čun tog luk­su­za ni­je po­znat, a či­ni se da ne­će ni bi­ti usko­ro, jer dr­ža­va ni­je sprem­na to javno objaviti.

Du­šan Vu­jo­vić, srpski mi­ni­star fi­nan­ci­ja, rekao je kako su  de­ta­lji sa­na­ci­je Srp­ske ban­ke su po­vjer­lji­vi. On smatra da tro­šak do­ka­pi­ta­li­za­ci­je ne­će bi­ti ve­li­k, a ta ban­ka ko­ja je, ina­če, na­sta­la iz Voj­nog ser­vi­sa Na­rod­ne ban­ke Ju­go­sla­vi­je, ko­ji je op­slu­ži­vao svu voj­nu in­du­stri­ju bivše dr­ža­ve, i ubu­du­će će ima­ti sa­mo tu funk­ci­ju.

Da­kle, ne­će ra­di­ti sa sta­nov­ni­štvom ni dru­gom pri­vre­dom. U jav­no­sti se spo­mi­nje kako je za spa­ša­va­nje ove ban­ke po­treb­no ne­ko­li­ko de­se­taka mi­lijuna eura.

Po­sljed­njih go­di­na Natrodna banka Srbije (NBS) ugasila je čak če­ti­ri ban­ke od ko­jih je sa­mo jed­na bi­la pri­vat­na – Uni­ver­zal ban­ka. U Agro­ban­ci, Pri­vred­noj ban­ci Be­o­grad i Raz­voj­noj ban­ci Voj­vo­di­ne dr­ža­va je bi­la ve­ćin­ski ili po­je­di­nač­no naj­ve­ći vla­snik.

 Ko­nač­ni ra­čun pro­pa­sti za tri, uvjetno re­če­no, dr­žav­ne ban­ke i po­kri­va­nje osi­gu­ra­nih de­po­zi­ta za ko­je jamči dr­ža­va u uga­še­noj pri­vat­noj ban­ci još je ne­po­znat. Okvir­ni po­da­ci za sve njih su od naj­ma­nje 800 pa sve i do mi­li­jar­du eura.

Agro­ban­ka je za­tvo­re­na ka­da se po­ka­za­lo da su joj gu­bi­ci po­je­li čak 300 mi­li­juna eura kapitala. Dr­ža­va je nakon nje­nog ga­še­nja po­ku­šala spa­siti for­miranjem No­ve Agro­ban­ke, do­ka­pi­ta­li­zirane emi­si­jom vrijednosnih papira ko­ji stižu na naplatu iduće godine.

Bihevioralni laboratorij

Ova tvrtka koristi inovativan alat za zapošljavanje i razvoj zaposlenika

Vrhunski stručni tim

Od ordinacije s jednom stomatološkom stolicom do centra za najzahtjevnije dentalne zahvate

Ka­da se po­ka­za­lo da niti taj mo­del spa­ša­va­nja ne­će da­ti re­zul­ta­te No­va Agro­ban­ka je traj­no uga­še­na. Po istom mo­de­lu u povijest je oti­šla i Raz­voj­na ban­ka Voj­vo­di­ne.

I nju je dr­ža­va pr­vo u ne­ko­li­ko na­vra­ta do­ka­pi­ta­li­zirala s oko 350 mi­li­juna eura da bi na kra­ju i ona za­vr­ši­la s gu­bit­kom od oko 210 mi­li­ju­na eura. Sli­čan re­cept, piše Politika, pri­me­njen je i u Pri­vred­noj ban­ci, ali je trošak njezine pro­pa­sti ipak mno­go ma­nji.

Cr­ni obla­ci ne­li­kvid­no­sti nad­vi­li su se i nad pri­vat­nom Uni­ver­zal ban­kom, či­ji su dioničari bi­li naj­eminentniji srp­ski gospodarstvenici, ali je u ovom slu­ča­ju, gde su prema prvim po­da­cima gu­bi­ci do­se­gli 85 mi­li­ju­na eura, dr­ža­va sta­la sa­mo iza osi­gu­ra­nih de­po­zi­ta do 50.000 eura na šta je, uosta­lom, du­žna i po za­ko­nu. U Politici zaključuju, kako nažalost ceh pro­pa­sti svih ovih ba­na­ka još ni­je još ko­na­čan.

Ponavljanje povijesti

Repovi koji se vuku 13 godina

Nedavna pro­past tri ban­ke s dr­žav­nim ka­pi­ta­lom ni­je je­di­no srpsko is­ku­stvo sa za­tva­ra­njem ba­na­ka, a da se pri tom ne zna konačni račun nji­ho­ve pro­pa­sti. Kra­jem 2001. i po­čet­kom 2002. za­tvo­re­ne su Ju­go­ban­ka, Be­o­ban­ka, In­vest­ban­ka i Be­o­grad­ska ban­ka. Ta­da se go­vo­ri­lo da su u mi­nu­su od 1,5 pa sve do 8,5 mi­li­jar­di ma­ra­ka što je tvr­dio ta­da­šnji gu­ver­ner cen­tral­ne ban­ke Mla­đan Din­kić i da ni­tko ne mo­že do­ka­pi­ta­li­ziratie. Ban­ke vjerovnici su uga­še­ne, a du­žni­cima je prepušteno da se u privatizaciji  snađu kako znaju. Niti nakon 13 go­di­na ste­čaj te če­ti­ri ban­ke ni­je za­vr­šen, od­no­sno ne zna se ko­li­ko du­gu­ju, a ko­li­ko po­tra­žu­ju, a glav­ni raz­log za to je što su bi­le ban­ke ve­li­kih poduzeća ko­ja još životare ili prolaze kroz re­struk­tu­ri­ra­nja.