Ma Šangajac ne sumnjam ja u to da je ona mlada dama koja juri niz padinu,
a u sanjkanju više nekak sebe vidim
pa mi to nekak ispalo komično

“Pa znate i sami kako je s budućnošću; što je odlučnije određujete, to je sigurnije gubite” (Siegfried Lenz)

Evo stigla bakicaaa živa i zdrava i bez polomljene noge,što je najvažnije,mislila sam ja na vas,ali kad si na skijanju onda si ko vojnik,te ustani,te idi na stazu,te se vraćaj,te idi na plivanje,pa na masažu….,uglavnom i to je prošlo i opet sam sa vama…,a sa vama je nekako najljepše..[smiley]

dobro nam dosla Bakice. ja sam isto sinoc stigao. slike cu stavit malo kasnije. pozdrav!

Postoji samo jedna nada protiv samoće
– to je ljubav –
ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca,
samo ako se ono otvori.

Reinhold Schneider

Ljubav je najplemenitiji osjećaj koji i najintiligentnijeg čovjeka pravi najvećom budalom.

“moja ljubav je cvrsta kao bedem MASADE. Iz ponosa cu da umrem, a da ne vidim da mi te netko krade…”

Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se,
nije nepristojna;
ne traži svoje,
nije razdražljiva,ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva,sve vjeruje,
svemu se nada,sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.

Iz Pavlove poslanice Korinčanima

Pošao sam u posjet prijatelju u bolnicu.Nosio sam mu šteku Marlbora jer me preklinjao da mu ih donesem.Imao je težak oblik raka na plučima i nije mu bilo spasa.Bez razmišljanja sam mu na telefon rekao da nema problema i da dolazim za 20 minuta.Našao sam ga u bolničkoj sobi na krevetu kako igra play station.Kad me vidio skočio je kao oparen.-Pa di si više,jebote!Ajde idemo na terasu.Uzme bolnički ogrtač ,pogleda u moju vrečicu ispod oka,okrene se na hodniku lijevo desno i da mi znak da je čisto.Taj me trenutak uhvati smjeh jer se ponašao kao neki srednjoškolac u nekoj nepodopštini.
Izađemo na terasu ,ja otvorim šteku,pa kutiju i pružim mu cigaru koju on spremno dočeka upaljačem.Zadovoljno uvuče dva tri dima.Pošutismo.
-Ooo h,kažu da je pušenje štetno za zdravlje!-procijedi kroz zube.
-Eto ja nikad dosad nisam zapalio pa sad nadoknađivam.
Još je imao smisla za humor u ovkvoj situciji.Ja se kiselo nasmijah.
-Nego jesi vidio onu crnu sestru na porti?
-Jesam ,avion!
-Svemirski brod,obečala mi je ako ozdravim da ćemo se ženit!-reće zadržavajući dah.
-Rekao sam ,mala ne volim se vezivat!
-Hahaha kah kah kah-on umalo iskašlje dušu.Ja ga lagano potapšem po leđima.
-Jebote što sam se prehladio!
-Moram kupit meda! I onda oboje prasnemo.
On je jedva smirio kašalj ,dok mu je u ruci cigar skoro dogorio.
-Slušaj!-s mukom će,-Imam plan!
-Večeras bježim iz bolnice!
-Ne seri,zajebavaš!
-Ozbiljno,ti ćeš mi pomoći!
-Daj Stipe ne seri,jesi normalan?!
-Gdje bježiš!-upitah
-Idemo u Amsterdam!
-Molim?!
-Već sam kupio karte za obojicu.Imaš putovnicu?
-Imam ali..
-Nema ali,to je moja posljednja želja!-vragolasto će.
Znao sam da nema svrhe uvjeravati ga.Ipak još jednom kažem:
-Daj razmisli malo…!On se nasmije.
-Večeras u 7 i 33 ispred bolnice,kupiš me sa autom!
-Dobro, koliko dana?-kad sam se snašao.
-5 dana,idemo pušit marihuanu na kile!Da ne umrem od raka pluća, a da nisam nijednu zapalio,ko šupak, nije u redu prema službenoj medicini!-kroz smjeh će.
-Ok ,idemo,moram se spakirati,ti stvarno nisi normalan!
-Ajde, ajde, spakiraj se i vidimo se večeras!
Lupne me po leđima,strpa šteku pod ogrtač, namigne i pokaže na onu crnu sestru koja je upravo dolazila s namjerom da je presretne
-Dobar dan, sestro Magda!
-O dobar dan, ali vi ne smijete izlazit iz sobe?
-Da znam, nego znate što, razmišljao sam o vašoj ponudi…
Ona se nasmije.
-Ako mi se malo stanje poboljša bih li mogao dobiti…pššš-ostatak dovrši na njeno uho.
Ona razgorači oči.
Pretpostavljao sam što joj je rekao.
-Ma dajte molim vas!-ali ipak smijeh je savlada.
-Vi stvarno niste normalni! -uvodeći ga u sobu.
On mi mahnu sa vrata, i ja njemu.

…nastavak slijedi…

…nastavak…

Kad sam došao doma na brzinu utrpah stvari za pet dana u veliku putnu torbu jer je bilo već šest poslije podne.
Nije normalan,ponavljao sam u sebi ,ali dobro, da je rekao da idemo na Mont Everest išao bih s njime.A u Amsterdamu može biti ludo.
Obrijem se okupam,još jednom pregledam sve stvari,uzmem svu lovu, skoro cijelu plaću.
Pogasim sve utikače,zatvorim prozore ,vodu, i izađem.Hladan vjetar me zapuhne po licu.
Do pola osam djelilo me pet minuta.Taman na vrijeme dođoh pred bolnicu.Okrenem se u rikverc tako da se guzicom parkiram ispred vrata.Ugasim auto i pričekam.Nakon pet minuta netko mi zakuca po prozoru.
Bila je to ona crna sestra.Sva uplakana.Jedva je prepoznah jer nije bila ni nalik na onu zgodnu sestru od prije nekoliko sati.
Znate,vaš prijatelj je preminuo!-kroz suze će.
Ja se skmenih.-Rekao je da vam dam ovu vrečicu ,unutra imate poruku- reče jedva suzdržavajući plač.
-Pa kako ali …-sav zbunjen i uzdrman.
Ona mi stavi ruku na rame i kaže:
-Moja sućut -samilosno me pogleda,zatim ode ridajući.
Ja ostadoh na parkingu, kao prazna kanta,zatim se sjetih vrečice.
Unutra nađoh šteku cigara,upaljač,dvije avionske karte i neki presavijeni papir
Otklopim papir i počnem čitati Stipin rukopis:
“Slušaj stari, vračam ti ovu šteku cigara
Ti si ipak stravstveni.Meni baš i ne idu.
A Amsterdam je ionako bio bolji u šezdesetima.
Sori na uznemiravanju.Uzmi lovu za karte,jebiga.
Tvoj Stipe”.

Otad više nikad nisam zapalio.Ima tome već petnaest godina.