u zemlji bez privrede većina toga je dim, a head hunteri kod nas mahom kopiraju postupke iz matičnih zemalja ne uvažavajući lokalne okolnosti, pa tako “izvlače” top-stručnjake s “moćnim” referencama državnih tajnika ili velikih ditrektora iz kompanija-vječitih gubitaša iako najelementarniji reality check može pokazati da se takvi kadrovi često nikad nisu susreli s ozbiljnim problemom, a pogotovo nikad riješili ozbiljan problem, i ne jednom sam vidio takve kadrove od head huntera koji su pred svim kolegama izgledali kao pali s marsa, a u kratkom roku su podvili rep.

ako je netko bio na zvučnoj poziciji u plivi, a u biti fukncionirao kao mali od kužine željku čoviču, tako da nikad nije ni smio misliti svojom glavom, ili bio sektorski direktor neprivatizirane velike tvrtke koja “odvajkada” gomila enormne gubitke, to lako može značiti da takva osoba nema pojma s pojmom, no naši head hunteri su to rijetko u stanju skužiti, bez praktičnih znanja iz privrede, orijentirani na formalne intervjue i check-liste, oni funkcioniraju kao malo inteligentniji roboti, od kojih ima malo koristi na našem superkompliciranom tržištu.

Nasi headhunteri su najcesce konformisti koji rade za konformiste iz korporativnih sektora ljudskih resursa koji sami po sebi pojma o pojmu nemaju. U Hrvatskoj je jako malo vrhunskih menadzera tako da se zapravo ne moze ni reci da postoji ozbiljno trziste heahunting usluga. U HR korporacijama tipa INA, HT, Vipnet, Pliva i sl. svi kadrovi ispod Management Board-a zapravo ne donose nikakve odluke i samim time nemaju nikakvu managersku vrijednost. A upravo tim kadrovima heahhunteri u HR najvise trguju. Upoznao sam neke direktore iz gore sponemunith kompanija….moj dojam je samo…hm hm…malo groteskno.