“tako bi bilo zgodno čuti i kako je 90-ih nastao dio kaste velikih poduzetnika, koji su svoju domišljatost ispucali u trenutku kad je trebalo za male pare prisvojiti društveno vlasništvo.”
odgovor je jednostavan … 200 bogatih i stoka sitna zuba

Ako se tako javno, pred novinarima, pljačkala državna imovina, što se onda sve događalo iza zatvorenih vrata?
i to je sada svima jasno, uništavala se država, na otetu firmu dizani su krediti i stavljani u vlastiti đep, radnici firmr u mirovinu, a firma banci, koju smoposlije restrukturirali i prodali, normalno za manje novce

“DORH kuca na vrata zaboravljenih aseva”,
a tko je to na njih zaboravio ? Ja nisam, a sigurno i puno drugih građana nije zaboravilo.

Gramzljive štetočine.