Udio loših kredita kod banaka krajem prošle godine iznosio je 16,95 posto ili 47,4 milijarde od ukupno 279,9 milijardi kuna kredita, pokazuju podaci HNB-a.

Na kvartalnoj razini ipak je loših kredita bilo nešto manje – za 0,29 postotnih bodova, dok na godišnjoj bilježe porast od 1,25 postotnih bodova. Pritom podaci o kvaliteti kredita po valutama na kraju 2014. pokazuju iznadprosječnu rizičnost (udio od 18,89%) naplate kredita odobrenih u kunama bez valutne klauzule. Od ukupno 74,9 milijarde kuna kunskih kredita njih 14,1 mlrd. kuna je djelomično nadoknadivo i potpuno nenadoknadivo.

U bankarskim krugovima pojašnjavaju da razlog nesposobnosti otplate nije vezan uz valutu zaduženja, inače bi razlike po valutama bile vidne i značajne. Glavni je razlog neplaćanja to što građani gube posao, primanja im se smanjuju i oni postaju kreditno nesposobni. To je nešto što nema veze ni s karakteristikama kredita, ni s valutom ni s kamatnom stopom. Ne radi se ni o pogrešnoj procjeni građana, ni o pogrešnoj procjeni banaka, nego o okolnosti koja je posve izvan njihovog dosega i izvan ovog okvira, kaže naš sugovornik.