na komentarima članaka upisala sam nešto za što mislim da je jako bitna tema za razvoj gospodarstva tj. način organiziranja poslijediplomskih studija od kojih korist ima i država i industrija i znanost a koji zbog ne znam čega kod nas nekak nije u uporabi pa citiram i nadam se komentarima a možda i nekim budućim člancima:
uVB se magisteriji i doktorati rade na projektu kojeg financira vlada preko ministarstva i koji rješava neki bitan problem (npr. kad se radi neki novi zakon, rješava neko do tada neriješeno područje ili razvija neka tehnologija, nešto testira) i onda tu bude pet doktoranada i 20 magistranada pa je rezultat sistematičan i pametan, radovi im nisu uzaludni i ne plaćaju iz svog džepa nego čak i dobiju neku siću u njega.
projekti se mogu raditi i za industriju a ako se ima love može se lupati o bilo čemu. poanta je ta da profesor koji je mentor za svih 25 ne može dobiti katedru ako nije u stanju ugovoriti poslove, naći studente i kolege.